WDF*IDF – POKAZATELJ KVALITETA TEKSTA

WDF*IDF služi za određivanje stepena optimalnosti u smislu korišćenja ključnih reči, relevantnih termina i pojmova u tekstu za određenu temu. Međutim, ova formula obuhvata i semantički kontekst, a ne samo gustinu određenih termina.

Početkom 2000-tih, bilo je najbitnije da se u tekstu nađe što više ključnih reči kako bi se neki web sajt što bolje rangirao. Pošto je to dovelo do pogoršanja sadržaja i utrkivanja u postavljanju mnogo ključnih reči tamo gde im i nije mesto, kao optimum je postavljen standard od 3-7% ključnih reči. Međutim, danas tzv. KEYWORD DENSITY više ne važi. Relevantan je upravo WDF*IDF pokazatelj.

Pošto je ogroman broj članaka koji svakog trenutka pojavljuju na internetu, a vezano za određenu temu,  jasno je da je i veliki problem kako oceniti šta je dovoljno dobro, relevantno i kreativno. Kao odgovor na to, pojavila se matematička formula za ocenjivanje kreativnosti. Pomalo neobično, zar ne?

Pozicioniranje na Google je u direktnoj vezi sa dominacijom za određenu ključnu reč ili frazu na internetu, što znači da se URL-ovi takmiče za te ključne reči. Mehanizam koji omogućava to takmičenje je dat prema formuli:

w =WDF*IDF

• WDF (within document frequency)– faktor koji je srazmeran učestalosti ključne reči u dokumentu

IDF (inverse document frequency) – faktor koji je srazmeran recipročnoj vrednosti učestalosti ključne reči u odnosu na skup svih ostalih URL-ova u kojima se nalazi ta ključna reč na čitavom internetu. IDF je, zapravo, rejting popularnosti.

Prilikom  pisanja teksta na neku temu, Google analizira dati sadržaj i pronađe odgovarajuće delove koji se podudaraju sa onim o čemu su i svi ostali pisali na istu temu na internetu. Međutim, suština je da Google pronađe i delove koji su u potpunosti relevantni u vezi sa datom temom, a koje drugi nemaju.

Google poredi određenu landing stranicu sa svim drugim indeksiranim landing stranicama za datu ključnu reč.

Da bismo proverili koliko je stranica relevantna za određenu ključnu reč možemo u pretragu ukucati sledeće:

Intitle: “kljucna rec”

Dobićemo na vrhu broj koji nam govori koliko se stranica odnosi na tu zadatu ključnu reč (umesto kljucna rec upisemo termin koji nas zanima).

Jedan od preporučenih tool-ova koji obuhvata ovu vrstu računanja je SEOLYZE.

Kada definišemo google verziju (za državu) i jezik, a potom ubacimo tekst koji smo već negde unapred ispisali, dobićemo odgovorajući grafički prikaz. Na osnovu njega utvrdićemo koliko je dobro postavljenih reči, sa kojim pojmovima smo preterali, koji se moraju smanjiti i koji nedostaju.

Crna izlomljena linija na grafikonu ovog alata je sadržaj koji posmatramo. Cilj je postići da se ova linija kreće između proseka i maksimuma za date pojmove. Bitno je da nemamo maksimuma, ali ni minimuma, pa čak i kada je reč o širem pregledu. Kada je crna linija u novou x ose, to nam govori koje su reči izostavljene, a trebalo bi da ih ima u tekstu. Često se na tom mestu i ubace neki tzv. stop word-ovi, kao što su: ali, više, manje, kako i sl. Na njih ne bi trebalo da obraćamo pažnju. Možemo ih jednostavno isključiti.

Poboljšanje sadržaja može doprineti velikom skoku u pozicioniranju. Ipak, to zavisi i od niše jer su neke niše prezahtevna u ovom smislu i postoji brojna konkurencija sa kvalitetnim sadržajem i ogromnim brojem kvalitetnih backlink-ova. Ako imamo odličan tekst koji je koristan za publiku dobijaćemo veliki broj organskih backlink-ova, za razliku od loših i štiruh tekstova, pa možemo da se nadamo brzim rezultatima u smislu pozicioniranja. Da bi se loši tekstovi pozicionirali, potrebno je veliko ulaganje u kupovinu backlink-ova i bavljenje drugim vrstama blackhat-a. Znači, uvek je bolje dostići kvalitet i igrati u potpunosti u skladu sa pravilima i standardima kvaliteta.

Ponekad konstrukcija rečenica može biti problematična; počinje nekim pitanjima ili je nekarakteristična za datu nišu. Znači da bi trebalo obratiti pažnju i na stil pisanja.